U sali Skupštine opštine Bujanovac danas je održana konferencija na temu: „Analiza stavova mladih albanaca iz Bujanovca i Preševa o Planu od sedam tačaka“. Ova konferencija organizovana je u okviru projekta „Prioritet sprovođenja Plana od sedam tačaka za mlade pripadnike albanske nacionalne manjine“, koji finansira Ambasada Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, posredstvom Građanskih inicijativa iz Beograda, a sprovode ga u partnerstvu Centar za demokratiju i edukaciju – Dolina i Odbor za Ljudska Prava iz Bujanovca.
Na otvaranju konferencije, moderator Agon Islami istakao je da prikazani nalazi dolaze direktno sa terena i odražavaju stavove mladih Albanaca starosti od 18 do 30 godina iz opština Bujanovac i Preševo. Najavio je da će analizu nalaza predstaviti Zoran Gavrilović iz organizacije BIRODI – Biro za društvena istraživanja, koji je autor istraživanja.
Tokom svog izlaganja, Gavrilović je izjavio: „Šokiran sam što, kao građanin Srbije, nikada nisam čuo za Plan od sedam tačaka, a sada shvatam koliki značaj taj plan ima za Albance u Srbiji.“ Istakao je da je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju mladi Albanci u Preševskoj dolini nepriznavanje diploma stečenih na Kosovu, što predstavlja ozbiljnu prepreku za zapošljavanje i profesionalnu sigurnost. Dodao je da i kada se zaposle, mladi često rade na mestima koja ne odgovaraju njihovom stepenu obrazovanja i za niže plate.
Gavrilović je naglasio da velika većina ispitanika nikada nije čula za Plan od sedam tačaka, dok su trenutnu situaciju mladih ocenili kao pretežno negativnu, sa nezaposlenošću kao najvećim izazovom, posebno u opštini Bujanovac. Ukazao je i na problem pasivizacije adresa i rasprostranjeno mišljenje da su Albanci diskriminisani prilikom zapošljavanja u državnim institucijama.
Mladi koji su bili upoznati s Planom izjavili su da su informacije uglavnom dobijali iz izjava narodnih poslanika iz Preševske doline, naročito Šaipa Kamberija, koje su najčešće bile prenete u lokalnim medijima, a ređe na društvenim mrežama. Kao dodatni problem istaknuta je i nedovoljna dostupnost školskih udžbenika na albanskom jeziku.
Što se tiče neprimene Plana, 30,8% anketiranih je odgovornost pripisalo Vladi Srbije, 22,7% Koordinacionom telu, a 19,2% Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U diskusiji, Gezim Murati iz organizacije The Future postavio je pitanje da li je neprimena Plana povezana sa odnosima između Kosova i Srbije. Gavrilović je odgovorio da je problem pre svega u nedostatku kredibilnih institucija i dominaciji etnonacionalizma, koji je, kako je rekao, zamenio ustavni patriotizam.
Aktivistkinja Tuba Avdiji istakla je nedostatak informisanosti među mladima u vezi sa Planom od sedam tačaka, naglasivši da nisu imali realnu priliku da se upoznaju sa njegovim sadržajem.
S druge strane, odbornik Rahim Salihi rekao je da problem nije u nedostatku informacija, već u nepostojanju političke volje za sprovođenje Plana. Kritikujući Koordinaciono telo, naveo je da ono, iako glavni nadležni organ, nije pokazalo spremnost za započinjanje procesa implementacije, dodajući da „država želi da ugasi ovu inicijativu“.
Bujar Mustafa iz organizacije BEYOND predložio je da se u Plan uključi poseban aneks posvećen albanskoj omladini, kojim bi bila predviđena posebna budžetska linija za zapošljavanje, stručnu praksu i konkretnu podršku. Svoj predlog je zasnovao na iskustvu nedavno realizovanog projekta u saradnji sa organizacijom People in Need.
Ova konferencija je organizovana u okviru projekta „Prioritet sprovođenja Plana od sedam tačaka za mlade pripadnike albanske nacionalne manjine“, koji finansira Ambasada Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, posredstvom Građanskih inicijativa iz Beograda, a sprovodi se u partnerstvu Centra za demokratiju i edukaciju – Dolina i Odbor za Ljudska Prava u Bujanovcu./LUGINALAJMI/
