Za one koji nemaju pojma o značaju pčele, o ovoj potonjoj znaju jedino da ona nosi žalac u ustima i jedva čeka da napadne ljude oko sebe tako što ih truje serumom koji ustvarni ščelama služi za samoodbranu. Svođenje pčela samo na ovaj negativan pristup dovelo je do toga da se malo ljudi bavi njihovim uzgojem.
U međuvremenu, za ljude koji osećaju ljubav prema ovom malom, ali veoma inteligentnom i vrednom stvorenju, ubod pčela se smatra pozdravom između prijatelja, ili kao znak dobrodošlice. Takvi su ljudi koji s ljubavlju gaje pčele za čiju udobnost spremni su da pomeraju brda i doline.
Put od Bujanoca do Žuželice bio je više nego inspirativan, jer je na njegovoj levoj strani psrostire poljoprivredno zemljište, sa plodnim oranicama, koje, kako narod kaže, što samo čoveka ne može da rodi. Međutim, ekonomska kriza, rast cena semena i nafte uslovili su da ove divne njive ostanu gotovo napuštene. Domaćin Zarije Mitić, kao čovek pun energije i ljubaznosti, izašao nam je u susret na glavnu ulicu sela, da ispoštuje naše vreme i svoje obaveze, kako smo se ranije dogovorili. Čim je ušao u auto, počeo je da nam priča o svom rodnom selu Žuželici, jer sada već nekoliko godina živi u Bujanovcu. Ovde boravi danima kada treba da se brine o pčelama.
– Ovo je selo u kome sam rođen, nekada je bilo više stanovnika sa decom, mladićima i devojkama, a sada su mladi napustili nju, neke zbog školovanja, drugi da bi našli posao i bolje uslove, pošto poljoprivreda više nije delatnost iz koji se može živeti po savremenim standardima – priča nam domaćin Zarije, sa osećajem nostalgije za vremenima kada je bio mlad.
Mladalačka energija Zarije u selo bez mladih
Čim smo ušli u njegovo dvorište, vredan i vedar kao pčela, odmah nam je ponudio piće i hranu koju je imao kod kuće. Čim smo se smestili, on je sa velikim entuzijazmom počeo da priča o istoriji pčelarstva.
– Prvobitno, 1979. godine, zajedno sa još nekim pčelarima, osnovali smo i registrovali Društvo pčelara „Polen“, dok smo se 2012. godine preregistrovali u Društvo pčelara „Polen 2012“. I tada i sada ovo udruženje okuplja pčelare iz dve zajednice, srpske i albanske, koji čine mnogo da ova delatnost zaživi i da bude primer dobrih međuljudskih I međunacionalnih odnosa, i udruženjima koja se bave drugim delatnostima.
Nije teško dokazati da u ovom udruženju ne nedostaje saradnja Srba i Albanaca, ali ni zastupljenost u njegovim organima upravljanja. On sa ponosom govori i na prisustvo žena u ovom Udruženju.
– Naše udruženje ima 36 članova, od kojih su 14 Albanci, ali Albanci su zastupljeni sa 4 člana u 9-članom Upravnom odboru. Potpredsednik ovog udruženja je Albanac Vasuf Halimi iz Nasalca, nekada vredni prosvetni radnik, a danas uspešan pčelar. Trenutno u Udruženju „Polen 2012“ imamo šest članova – žena, koje se aktivno bave pčelarstvom, nadajući se da će one biti primer i drugim ženama.
Niko ne poriče da je med jedan od najatraktivnijih i najkorisnijih proizvoda, ali malo ko zna da je ovo skupa delatnost, ali ne toliko isplativa kako misle ljudi van ove delatnosti. Kako nam kaže Zarije, nabavka sve opreme za savremeno obavljanje ove aktivnosti trenutno ima velike troškove, a briga o njima zahteva dosta energije, posebno u zimskoj sezoni, kada zbog vremenskih uslova ne mogu da izlaze napolje da se hrane.
– Imamo sreće jer, pošto smo članovi Saveza pčelara Srbije, naše učešće na seminarima je besplatno ili po veoma niskoj ceni, ali tu moramo da dodamo putne i ostale prateće troškove. Imamo i članske karte. Ali postoje i drugi troškovi koji ovu aktivnost čine skupom. Pored opreme i drugih tehnologija za preradu meda, nabavili smo i elektronske vage zasnovane na GPS-u koje nam šalju podatke da li mesto na kome se nalaze košnice ima potencijal da pčele sakupe zadovoljavajuće količine meda. Ako se rezultat pokaže nezadovoljavajućim, onda smo prinuđeni da premestimo košnice na drugo mesto, u zavisnosti od flore i godišnjeg doba ili vremenskih uslova. Transport zahteva vreme, energiju i troškove – priča nam Zarije, dok stalno motri na košnice u njegovom dvorištu da vide da li su pčele aktivne ili ne.
Pet generacije u medenjaku
Zarije nema nameru da napusti ovu delatnost nasleđenu pet generacija zaredom, a njegov doprinos je usmeren na povećanje broja mladih pčelara, iako su nove generacije malo zainteresovane.
– Ja sam peta generacija u našoj porodici koja se bavi pčelarstvom i ne pomišljam da napustim ovaj (iako) delikatan, ali meni drag posao. Predak od naše porodice ostavio nam je kao testament (oporuku)da svake godine damo besplatne po dve-tri košnice kako bismo pomogli onima koji žele da počnu da se bave ovom delatnošću. Nažalost, mladih je sve manje, a ni oni koji su trenutno ovde nemaju značajnijeg interesa da nam se pridruže. Pomažem zainteresovanima i onima kojima im moja pomoć znači, bez obzira da li su Srbi, Albanci, a ne zanima me ni za njihovu veroispovest, ni za političko opredeljenje. Naš moto je „Pčele ne poznaju granice“. I sa ovim motom smo do sada organizovali sve međunarodne multietničke sajmove održane u Bujanovcu, uz pomoć lokalne vlasti. Naša opština je blizu Makedonije i Kosova, pa je saradnja sa tamošnjim pčelarima i moguća i neophodna.
Dobra stvar u ovoj delatnosti je što nema problema sa prodajom proizvoda, bez obzira na količine. Reč je o preduzeću “Naš med” iz Kragujevca koje sakuplja sve količine koje ovdašnji pčelari ne mogu da prodaju na lokalnom tržištu.
– Da, reč je o preduzeću „Naš med” iz Kragujevca gde smo obezbedili plasman svih proizvoda koji ne mogu da se prodaju na domaćem tržištu. Međutim, kao član Udruženja „Polen 2012“ sarađujemo i u prodaji, tako da ako ja nemam med za prodaju, onda vodim klijenta da kupuje od drugih pčelara.
Srećan život na zemlji, dok ima pčele na košnicama
Pčelari su godinama budili interesovanje lokalne samouprave koja, videći njihovu odlučnost, ne libi da im skromnim sredstvima pomogne i omogući održavanje međunarodnog sajma u Bujanovcu, koji je već postao tradicionalan, kao i učešće na obukama i seminarima na kojima se pčelari upoznaju sa najnovijim dostignućima u ovoj delatnosti.
– Opština je ove godine izdvojila 250.000 dinara, što se trudimo da što racionalnije iskoristimo. Nismo fiskalizovani, pa imamo problem jer smo prinuđeni da sredstva trošimo isključivo na materijal i druge administrativne troškove.
Na pitanje šta će biti njegova poruka čitaocima časopisa INFO 017, on je rekao:
– Sve dok ima košnica i pčela koje proizvode med, biće života sa srećnim ljudima na ovoj planeti. Zato, znajući da mladi simbolizuju život i sreću, pozivam ih da se ne ustručavaju da se bave ovom aktivnošću. Nećete biti razočarani!
Koliko je bio velikodušan na prijemu, Zarije je bio još izdašniji pre nego što smo krenuli da se vratimo u Bujanovcu, poklonivši nas pčelarski kostim i teglu meda, a mi smo mu poželeli sve najbolje, a posebno da mu košnice budu pune pčela i meda.
